Voćne sadnice Fruktus
Sadnice Lešnika

Lešnik je veoma korisna voćka, čiji su plodovi ljudi koristili u ishrani od davnina. Posle oraha ubrajaju se u najznačajnije jezgrasto voće. Dobro radjaju i na skromnijim zemljištima.

SORTE
ISTARSKI DUGI
Sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske sa podrucja Istre. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. Zbun je srednje bujan do bujan i razgranat.
HALSKI DŽIN
Sazreva sredinom avgusta. Plod je krupan i malo pljosnat. Jezgro dobro ispunjava ljusku, slatkog je i prijatnog ukusa. Kasno cveta a dobro ga oprašuju Istarski dugi i Rimski. Žbun je snažan i visok.
TONDA GENTILE ROMANA
Sazreva u prvoj polovini septembra i dobro se prilagođava različitim uslovima sredine. Žbun je srednje bujan, a cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta.
ISTARSKI OKRUGLI
Udomaćen i izvrsno prilagođen klimatskim uslovima u našem podneblju. Najbolji za izradu krema, a prženi kao grickalica, dodatak u čokoladi i za mešanje u razne vrste kolača. Otporan na bolesti,.
RIMSKI
Ima vrlo bujno stablo. Iako je grm, raste uspravno. Formira malo izdanaka. Plodovi su teški oko 3,12 g. okruglastog oblika, malo izduženi, dimenzija 20x20x32 mm. Zajedno su do 3 ploda. Omotač je ravan sa vrhom ploda, sastavljen od dva lista koji se pilasto po obodu završavaju.
ENIS
Stablo je uspravno, bujno i vrlo rodno. Nije osetljiv prema niskim temperaturama. Ima lepe, vrlo krupne plodove (oko 4,7g) loptasto do malo izduzenog oblika, svetle i prugaste ljuske. Sazreva kasno.
PODLOGA
SORTAPODLOGA
ISTARSKI DUGIMEČJA LESKA
HALSKI DŽINMEČJA LESKA
TONDA GENTILE ROMANAMEČJA LESKA
ISTARSKI OKRUGLIMEČJA LESKA
RIMSKI MEČJA LESKA
ENISMEČJA LESKA
VIŠE O LEŠNIKU
Na jednom hektaru se zasadi oko 500 sadnica. Pre sadnje se kopaju jame, koje su okrugle, duboke i široke 40 cm. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. Pošto leska vrlo rano počinje da vegetira, ona praktično ima kratak period mirovanja, a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće, a ako se ipak sadi na proleće, to mora da se uradi u najkasnije do marta. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasađena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih.

Pre sadnje žile skratiti na 20-25 cm, najbolje odmah po vađenju u rasadniku. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom. Zemlja se sabija, a 4 ppm – delova u milionu (parts per milion). Ova mera se koristi najčešće za prikazivanje koncentracije hemijskih rastvora jako male koncentracije, gde bi npr. izražavanje u procentima davalo jako male vrednosti, jer procenti predstavljaju stote delove celine. zatim se preko sabijene zemlje nagrne sitna nenagaţena (nesabijena) zemlja. Na pesku se u jame obavezno ubacuje insekticid.

Ukoliko zemlja nije dovoljno vlaţna, vrši se zalivanje. Potrebno je svaku sadnicu zaliti sa 10 L vode. Zalivanje se obavlja posle sabijanja a pre nagrtanja. Završno nagrtanje se obavlja tek kada zemljište dobro upije vodu. Radi zaštite od oštećivanja zasada od strane divljači, pogotovo srndaća, potrebno je ograditi zasad ili koristiti neki preparat za odbijanje životinja.

Sadnja se vrši u redove, na trougao. Razmak između redova i sadnica u istom redu je isti i iznosi 4,5 metra kao na slici, mada se u praksi preporučuje odnos redova i sadnica da bude 4 : 5.
sadnja lesnika

Ukoliko se Leska gaji kao žbun, rastojanje između redova iznosi 5 metara, a u redu je rastojanje između pojedinačnih žbunova oko 4 metra. Ukupno po jednom hektaru bude oko 450 žbunova.

Obično se pored osnovne sorte uzimaju još dva oprašivača. Zbog razlika u vremenu zrenja, oni se posebno beru. Načešće im je kvalitet ploda slabiji u odnosu na osnovnu sortu. Na skici je dat primer mogućeg rasporeda dva oprašivača sa učešćem od samo 7%
Voćne sadnice FRUKTUS absmiddle absmiddle absmiddle
VOĆNE SADNICE
Jabuke
Kruške
Šljive
Breskve
Kajsije
Nektarine
Dunje
Višnje
Trešnje
Badem
Orah
Lešnik
NASLOVNA » SADNICE LEŠNIKA
Lešnik je veoma korisna voćka, čiji su plodovi ljudi koristili u ishrani od davnina. Posle oraha ubrajaju se u najznačajnije jezgrasto voće. Dobro radjaju i na skromnijim zemljištima.
SORTE
ISTARSKI DUGI
Sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske sa podrucja Istre. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. Zbun je srednje bujan do bujan i razgranat.
HALSKI DŽIN
Sazreva sredinom avgusta. Plod je krupan i malo pljosnat. Jezgro dobro ispunjava ljusku, slatkog je i prijatnog ukusa. Kasno cveta a dobro ga oprašuju Istarski dugi i Rimski. Žbun je snažan i visok.
TONDA GENTILE ROMANA
Sazreva u prvoj polovini septembra i dobro se prilagođava različitim uslovima sredine. Žbun je srednje bujan, a cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta.
ISTARSKI OKRUGLI
Udomaćen i izvrsno prilagođen klimatskim uslovima u našem podneblju. Najbolji za izradu krema, a prženi kao grickalica, dodatak u čokoladi i za mešanje u razne vrste kolača. Otporan na bolesti,.
RIMSKI
Ima vrlo bujno stablo. Iako je grm, raste uspravno. Formira malo izdanaka. Plodovi su teški oko 3,12 g. okruglastog oblika, malo izduženi, dimenzija 20x20x32 mm. Zajedno su do 3 ploda. Omotač je ravan sa vrhom ploda, sastavljen od dva lista koji se pilasto po obodu završavaju.
ENIS
Stablo je uspravno, bujno i vrlo rodno. Nije osetljiv prema niskim temperaturama. Ima lepe, vrlo krupne plodove (oko 4,7g) loptasto do malo izduzenog oblika, svetle i prugaste ljuske. Sazreva kasno.
SORTAPODLOGA
ISTARSKI DUGIMEČJA LESKA
HALSKI DŽINMEČJA LESKA
TONDA GENTILE ROMANAMEČJA LESKA
ISTARSKI OKRUGLIMEČJA LESKA
RIMSKI MEČJA LESKA
ENISMEČJA LESKA
Voćne sadnice Voćne sadnice vrhunskog kvaliteta
Sve za Vaš voćnjak na jednom mestu
Saveti oko dalje obrade Vašeg voćnjaka
Isporuka za 24h na teriroriji Srbije