Voćne sadnice Fruktus
Voćarski saveti » Sadnja » Sadnja voćnih sadnica

Sadnja voćnih sadnica

Za razliku od kontejnerskih sadnica koje se mogu saditi u bilo koje doba godine, ostale sadnice je najbolje saditi u jesen jer se tako sadnicama daje dovoljno vremena da se prime i ostvari veza između korenovog sistema i podloge. Sve do proleća zemljište ima optimalnu vlažnost što je veoma bitan uslov za dobar prijem sadnica.

Sadnice posadjenje u jesen daleko brže kreću sa vegetacijom od onih posađenih u proleće i nije ih potrebno zalivati što je znatna ušteda kod velikih zasada. Kod jesenje sadnje treba voditi računa da se ona obavi kad zemljište nije smrznuto. Pred sadnju sadnice treba pripremiti tako što se, ako postoje povređene i sasušene žile skrate do zdravog dela a sve duže žile skrate na 15-20 cm. Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi zgorelo stajsko đubrivo (2 -3 lopate ) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stavimo sadnicu u rupu, koren zagrnemo sa zemljom, sadnicu blago povučemo napolje tako da kalemljeno mesto viri dva prsta iznad zemlje, nagazimo dobro zemlju na žile i ostalu količinu zemlje vratimo u rupu bez gaženja. Kod jesenje sadnje nije potrebno zalivanje dok kod prolećne sadnje treba ostaviti blago udubljenje oko sadnice i svaku zaliti sa 8 - 10 l vode. Na proleće je jako bitno da se sadnice prekrate.

Sa severne strane pravilno posađene sadnice postavlja se odgovarajući kolac ili oslonac koji ne sme dodirivati voćnu sadnicu, a što se u našim voćnjacima nažalost neretko može i uočiti. Najčešća greška koja se javlja kod sadnje voćaka odnosi se na nepravovremenu pripremu i kopanje sadnih jama. Tako se one najčešće pripremaju na sami dan sadnje, što je više nego pogrešno.

Dakle, kako bi se sadno mesto što bolje pripremilo i kako bi se sadna jama što bolje uredila za prijem sadnica, ona se treba iskopati mesec dana ranije ili barem deset dana pre izvođenja sadnje. Druga greška odnosi se na kopanje sadnih mesta neodgovarajućih dimenzija- jer zašto nepotrebno kopati duboke i široke jame kada će se voćka svejedno primiti. Međutim, stvarna je istina kako će se voćka primiti, ali je isto tako istina i da voćna sadnica nikada neće imati onu silinu porasta i ukorenjivanja kao voćka posađena u jamu oblika kvadrata, dimenzija od 80 x 80cm do 100 x 100cm, zavisno od kvaliteta i rastresitosti zemlje i dubine 60-70 cm.

Osim toga, koren voćke posađene u plitku jamu ubrzo nailazi na tvrd sloj zemlje pa ne ide u dubinu već po površini zemlje. Time je voćka dolaskom suše (plitak korijen ne nalazi vodu iz dubljih slojeva) i vetra, osuđena na propast. Savremeni voćnjaci, tržišno orijentisani i visokoprofitabilni, svuda u svetu, podižu se po sistemima guste, superguste i ultraguste sadnje.

Navedena gusta sadnja praktikuje se isključivo kod jabuka i krušaka jer samo takve voćke imaju odgovarajuće podloge, koje omogućuju slabobujan rast stabala. Dok klasične sadnice jabuka dospeju na rod, jabuke iz guste sadnje već se nalaze u svojoj punoj rodnosti.

Pored toga, one donose izuzetno visoke prinose (50-85 tona/ha), a za to ne zahtevaju veliku količinu đubriva iz razloga što ga i ne troše za rast drveta, već isključivo za rast plodova.

Velika stavka troškova u voćarskoj proizvodnji odnosi se na rezidbu i berbu koja se kod guste sadnje bitno smanjuje jer se svi poslovi doslovce obavljaju sa zemlje.

Jedina mana ovog savremenog načina voćarenja, ako je tako možemo i nazvati, odnosi se na nešto veća početna ulaganja koja se odnose na nabavku daleko većeg broja voćnih sadnica, uz svu potrebnu prateću infrastrukturu. Ali, u ozbiljnim voćarskim zemljama se navedeni gusti nasadi podižu isključivo uz poljoprivredne kredite koji se zahvaljujući brzoj punoj rodnosti voćaka uredno mogu i vraćati.

Kategorija: Sadnja | Pregleda: 138

Ukupno komentara: 0
avatar