Voćne sadnice Fruktus
Voćarski saveti » Rezidba » Rezidba Šljive

Rezidba Šljive

Rezidba je agrotehnička mera koja treba da omogući da se obrazuju i održe krune (krošnje) šljiva pogodnog oblika i veličine u koje prodire dovoljno sunčeve svetlosti da bi se uspostavila i očuvala ravnoteža između rasta i rodnosti (fizioloska ravnoteža). Osnovni cilj rezidbe šljiva je da se uz minimalna ulaganja u proces proizvodnje obezbedi dobar vegetativni prirast i rana, redovna, obilna i dugotrajna rodnost i visok kvalitet plodova. To naj lakše može da se ostvari kad se dobro upoznaju biološke osobine vrsta i sorti šljiva, a posebno njihovo ponašanje u određenoj sredini i na osnovu toga izabere odgovarajući način rezidbe.

Mlade šljive treba što pre da se pripreme, a zatim što duže održe u takvom fiziološkom stanju da li snom površinom mogu maksimalno da koriste sunčevu energiju. To je utoliko važnije što mnoge privredno značajne sorte šljiva prirodno stvaraju guste i nedovoljno osvetljene piramidalne krune.

Da bi se pravilno obavila rezidba šljiva, potrebna su znanja iz genetike, pomologije, morfologije, fiziologije, ekologije i agrotehnike. Narodna poslovica s pravom kaže "Dva puta meri, a treći (put) seci (reži) ".

Kruna šljiva treba da bude čvrsta, elastična i pravilno oblikovana da bi mogla da nosi masu obrastajućeg drveta i plodova i u uslovima olujnih vetrova i jakih kiša. Pravilno obrazovana kruna šljiva, okićena rodnim grančicama i osunčanim lišćem, može, pored maksimalne rodnosti i visokog kvaliteta plodova, da zaštiti donje delove krune i deblo od sunčanih ožegotina.

Oblik krune treba da omogući da se ručni i mehanizovani poslovi u šljiviku lako i brzo obavljaju.

rezidba sljiveRezidbom treba da se odstrane neproduktivne skeletne i poluskeletne grane, vodopije, suve, slomljene, stare (izrođene) i bolesne grane, grane koje se ukrštaju, suvišne rodne grančice i cvetni pupoljci, nepotrebni mladari, letorasti i drugi nekorisni potrošači energije. Na taj način svetlost će lakše moći da prodre do središnih delova krune, a koncentracija organskih i neorganskih supstanci će se povećati u preostalim granama i pupoljcima u kruni šljiva. To će stvoriti povoljne uslove za obilno zametanje, veliku rodnost i obrazovanje kvalitetnih plodova, što je naročito važno za stone sorte i sorte šljiva za sušenje.

Šljiva može da se reže u toku zimskog mirovanja (rimska reridba) i za vreme vegetacionog perioda (letnja rezidba). Zimskom rezidbom se uglavnom reguliše opterećenje voćaka rodom, dok letnja rezidba, u drugoj polovini juna i početkom jula, treba da omogući bolje osvetljenje unutrašnjosti krune i da smanji transpiracionu površinu i bujnost voćaka pred nastupajući suv i veoma topao period, u drugoj polovini jula i tokom avgusta meseca.Rane nastale rezidbom zarastaju brže što su stabla šljiva mlađa i bujnija, što im je kambijum aktivniji, vremenske prilike povoljnije, a nega voćaka bolja. Kad se velike rane zaglade oštrim kresaćim nožem i premažu kalemvoskom, one zarastaju brzo i dobro.

Umerena rezidba šljiva omogućava stvaranje snažne krune sa obiljem rodnih grančica. To je osnov za dobru rodno st i visok kvalitet plodova.

 

REZIDBA MLADIH ŠLJIVA I OBRAZOVANJE OBLIKA KRUNE

Mlade šljive u zasadu su bujne, a prirast njihovih vršnih mladara je snažan kad se za sadnju koriste kvalitetne sadnice, a nega u zasadu je dobra.

U procesu obrazovanja krune šljiva veoma je značajno da se rano obavi izolacija vrhova. Ona se sastoji u tome da se ostavi po jedan vršni mladar na centralnoj produžnici i bočnim granama, a ostali mladari se zakidaju. To podstiče obrazovanje umereno bujnog obrastajućeg drveta, koje nosi rodne grančice na mladim stablima šljiva (M. Tošić i L. Avramov, 1995).

Umereno bujne bočne mlad are i letoraste na deblu mladih šljiva ne treba uklanjati sve dok se ne obrazuje kruna sa dovoljno lišća i rodnog drveta. Drugim rečima, umereno bujne bočne grane na deblu uklanjaju se u trećoj ili najkasnije u četvrtoj godini starosti šljiva, to jest pošto se završi obrazovanje oblika krune.

Vretenasta piramidalna kruna, kotlasta kruna i poboljšana piramidalna (kombinovana) kruna su prostorni oblici krune. Oni dolaze prvenstveno u obzir za sorte domaće šljive, koje su ekonomski najznačajnije u Srbiji i Crnoj Gori.

 

VRETENASTA PIRAMIDALNA KRUNA

Većina sorti domaće šljive obrazuje slobodnu piramidalnu krunu, ako se voćka ne orezuje. Orezivanjem može da se obrazuje etažna i vretenasta piramidalna kruna.

Etažna piramidalna kruna ima na stožini (produžnici debla) dva do tri sprata osnovnih (skeletnih = ram en ih) grana. KQd tog oblika krune može da dođe do lomljenja ramenih grana u osnovi, jer su veze ramenih grana i stožine slabe.

Vretenasta piramidalna kruna nosi na stožini 5 do 7 spiralno raspoređenih osnovnih grana, pa su veze ramenih grana i stožine zadovoljavajuće.

Svi pomenuti piramidalni oblici imaju vodicu (vodilicu = voditeljicu) na vrhu krune. Vretenasta piramida je dobar pirarnidalni oblik krune šljiva, jer ima čvrst i elastičan skelet, koji se sastoji od centralne produžince (stožine) na kojoj su pravilno raspoređene osnovne (ramene = skeletne) i poluskeletne grane.

Ako se za sadnju koriste jednogodišnje sadnice šljive, onda se one, pri obrazovanju vretenastog piramidalnog oblika krune, po pravilu skrate rano u proleće prve godine na 90 do 120 cm iznad zemlje. Krajem jula odaberu se tri najjača i najbolje raspoređena mladara: vršni (vođica) služi za produženje debla, a dva bočna za obrazovanje ramenih grana. Visinska razlika između rame-

nih grana treba da bude 30 do 40 cm. Ostali mladari na mladoj šljivi se uništavaju ili povijaju, izuzev umereno bujnih mladara na deblu, koji se ostavljaju.

Rano u proleće druge godine vođi ca se skrati na 90 do 120 cm iznad vršnog bočnog letorasta. Dva bočna letorasta iz prethodne godine, ostavljena za obrazovanje ram en ih grana, ne skraćuju se, već im se podešavanjem položaja uravnotežava bujnost: bujniji se razvode, a manje bujni se uspravljaju. Na vrhovima ta dva letorasta razvijaju se mladari. Treba ostaviti samo po jedan (vršni) mladar (izolacija) na svakom letorastu, a ostale ukloniti. Na ostavljenom delu vođice odaberu se tri dobro razvijena mladara: vršni za nastavak vođice, a dva pravilno raspoređena bočna mladara za nove ramene grane. Razmak između ramenih grana (2, 3. i 4) treba da bude 30 do 40 cm. Ramene grane zaklapaju sa centralnom produžnicom ugao od 45 do 50°. Umereno bujni mladari na ramenim granama se slobodno razvijaju. Sa budućeg debla treba do osnove da se uklone bujne grane (mladari i letorasti), a umereno i slabije bujne treba ostaviti.

U trećoj godini se postupa slično kao u prethodnoj. Jedan mlad ar nastavlja vođi cu, a dva bočna služe za nove ramene grane. Ravnoteža između ramenih grana uspostavlja se savijanjem: slabije se uspravljaju, a bujnije dovode u kos položaj. Letorasti i mladari na starijim ramenim granama se proređuju, a na mlađim slobodno razvijaju.

U četvrtoj godini je postupak sličan kao u prethodnoj. Posle završetka formiranja oblika krune vođica je duža 20 cm od ostalih grana. Sa debla treba ukloniti sve bočne grane.

Vretenasta piramidalna kruna ima deblo, vodicu i 5 do 7 skeletnih (ramenih) grana, koje su spiralno raspoređene oko centralne produžnice.

Vretenasta piramidalna kruna nije idealan oblik krune za sorte domaće šljive, ali predstavlja poboljšanje u odnosu na običnu piramidalnu krunu, koja je masovno zastupljena u našem šljivarstvu.

 

KOTLASTA KRUNA (VAZA)

Kotlasta kruna je bez vođice. Skelet kotlaste krune se sastoji od tri osnovne (skeletne = ramene) grane jednake debljine.

Rastojanje između ramenih grana je 120° (horizontalna projekcija). Ramene grane na deblu udaljene su jedna od druge 15 do 25 cm, a sa deblom zaklapaju ugao od 45°. Svaka od tri ramene grane nosi po dve do tri grane drugog reda, na kojima se obrazuje rodno drvo.

Kotlasta kruna je dobro osvetljena, plodovi su lepo kolorisani, a pojava bolesti je svedena na malu meru. Nedostatak te krune je u tome što je relativno slaba veza između ramenih grana i debla, pa može da dođe do očenjivanja ramenih grana. Razvijene jednogodišnje sadnice šljive pogodne su za podizanje zasada.

Rano u proleće voćke na stalnom mestu skraćuju se na oko 100 cm. Kad vegetacija krene u proleće i novi mladari dostignu 3 do 5 cm, treba ukloniti sve one ispod 60 cm. Na visini od 60, 80 i 100 cm valja ostaviti po nekoliko mladara, a sve ostale ukloniti. Kad mladari dostignu 20 do 25 cm, odaberu se tri najjača i najbolje raspoređena, a ostali se uklone.

Rano u proleće druge godine tri odabrana mladara, sada letorasta, skrate se na 70 do 90 cm iznad osnove. Od tih letorasta postaju primarne (ramene) grane. U proleće se skraćuje i patrlj iznad najviše ramene grane. Na vršnom delu svake ramene grane ostavlja se po jedan snažan mladar, koji se razvija upolje i služi kao produžnica ramene grane. Mladari za obrazovanje prve serije sekundarnih skeletnih grana biraju se na oko 50 cm iznad osnova primarnih skeletnih grana. Ostali bujni mladari na primarnim skeletnim granama uklanjaju se ili zakidaju da ne bi konkurisali budućim sekundarnim skeletnim granama. Ako se u toku vegetacionog perioda pojave bujni mladari i vodopije koji rastu ka unutrašnjosti krune, treba ih ukloniti.

U proleće treće godine se postupa slično kao u prethodnoj. Na vršnim delovima primarnih i sekundarnih skeletnih grana ostavlja se po jedan snažan letorast kao produžnica. Na svakoj primarnoj grani ostavlja se još po jedan snažan i dobro raspoređen mladar iz kojeg će se obrazovati druga serija sekundarnih skeletnih grana. Vodopije koje rastu ka unutrašnjosti krune treba ukloniti.

Da bi kotlasta kruna šljiva bila dovoljno osvetljena, u proleće četvrte godine vrhove primarnih skeletnih grana treba skratiti do jednog dovoljno snažnog letorasta, koji raste upolje. Ta operacija naziva se i prevođenje.

Sortama šljiva koje prirodno obrazuju široku krunu, kao što je berbank i mnoge druge sorte kineske šljive, odgovara kotlasta kruna. Taj oblik krune, međutim, manje je pogodan za sorte domaće šljive.

 

POBOLJŠANA PlRAMIDALNA (KOMBINOVANA) KRUNA

Poboljšana piramidalna kruna sjedinjuje dobre strane, a otklanja nedos-tatke piramidalne i kotlaste krune. Naime, obična piramidalna kruna je snažna, ali često suviše gusta, zasenjena i visoka. Kotlasta kruna, pak, ima relativno slabu vezu između ramenih grana i debla, ali je sa druge strane ta kruna dobro osunčana, a plodovi su lepo obojeni.

Poboljšana piramidalna (kombinovana) kruna se u toku više godina obrazuje kao vretenasta piramidalna kruna.

Pošto se obrazuje S do 7 skeletnih (ramenih) grana, vođica se skrati - prevede na umereno bujnu bočnu granu. Ramene grane su spiralno raspoređene na centralnoj produžnici, a među sobom su udaljene od 30 do 40 cm. Ramene grane zaklapaju sa centralnom produžnicom ugao od 45 do 50°. Kad šljiva prorodi, a ramene grane pod teretom roda dobiju malo razveden položaj, vođica se rezidbom uklanja. U konačnom stanju vrh poboljšane piramidalne krune preobražava se u kotlastu krunu.

Poboljšana piramidalna kruna u stabala šljiva u rodu se sastoji od 5 do 7 skeletnih (ramenih) grana, koje se nalaze na centralnoj produžnici (stožini}, ali ta kruna nema vodicu

Broj grana u poboljšane piramidalne krune zavisi prvenstveno od bujnosti sorte i podloge šljive. Slabije bujne voćke imaju manje grana (5), a bujnije više grana (7) u kruni.

Pravilno obrazovana poboljšana piramidalna kruna šljive odlikuje se pri-kladnim rasporedom i odgovarajućim rastojanjem između ramenih grana. Takva kruna ima snažan skelet, pa može da podnese veliki teret roda i u uslovima olujnih vetrova i jakih kiša. Kruna je dovoljno osunčana da omogućava proiz-vodnju kvalitetnih plodova, a pristupačna je za prskanje, rezidbu, berbu i druge poslove u šljiviku.

Poboljšana piramidalna kruna najviše odgovara većini ekonomski zna-čajnih sorti doma će šljive u našoj zemlji.

 

REZIDBA ŠLJIVA U RODU

U periodu od završetka obrazovanja oblika krune u šljiva pa do početka pune rodnosti rezidbu treba svesti na najmanju meru. Rezidba se tada sastoji prvenstveno od proređivanja grana. Smanjenjem intenziteta rezidbe šljiva brže stupa u period pune rodnosti.

Šljive rađaju na mešovitim rodnim grančicama, dugim rodnim grančicama, kratkim rodnim grančicama, kopljastim izraštajima i majskim buketićima. Način rezidbe šljive u rodu zavisi u velikoj meri od toga na kom tipu grančica ona pretežno rađa.

M. Tošić (1983) vrste i sorte šljiva deli na tri grupe na osnovu osobina rasta i plodonošenja, pa prema tome prilagođava i rezidbu.

Kineska (japanska) šljiva i američke vrste i sorte šljiva i njihovi hibridi čine prvu grupu. Te šljive pretežno rađaju na jakim i dugim jednogodišnjim rodnim grančicama. Rano počinju da rađaju, a zatim redovno i obilno rađaju. Treba ih rezati svake godine kao breskvu.

Drugu grupu sačinjavaju sorte domaće šljive rut geršteter, stenli i italijanka. One obrazuju retke krune, dobro osvetljeno i dosta dugovečno obrastajuće drvo. Rod donose pretežno na kratkim rodnim grančicama. Rezidba se sastoji u jačem skraćivanju, odnosno prevođenju skeletnih i poluskeletnih grana na slabije bujne letoraste, kao i skraćivanju i proređivanju obrastajućeg drveta.

U trećoj grupi se nalaze mnoge sorte domaće šljive plavog ploda, čiji je tipičan predstavnik požegača. Skeletne grane sorti šljive iz te grupe zaklapaju uzak ugao sa centralnom produžnicom, pa su krune zatvorene, guste i nedovoljno osvetljene. Obrastajuće drvo u unutrašnjosti krune brzo odumire, a vegetacija i rod se premeštaju ka periferiji, posebno ka vrhovima krune. Na višim delovima krune rastu brojni i snažni mladari, pa kruna dobija metlast izgled. Intenzitet rezidbe treba da bude veći nego kod sorti druge grupe, a manji nego kod sorti šljiva prve grupe.

Prvenstveni zadatak rezidbe šljiva treće grupe je da osigura dobro osunčavanje svih delova krune i da spreči premeštanje rodnog drveta ka periferiji. Rezidbom treba stalno da se obnavlja rodno drvo, jer samo mlado rodno drvo (jednogodišnje na dvogodišnjem) garantuje redovnu i obilnu rodnost (M. Tošić, 1983).

Rezidba mora da bude oštrija, ako je rod požegače namenjen upotrebi u svežem stanju.

 

MEHANIZOVANA REZIDBA ŠLJIVE SORTE STENLI

Rezidba šljiva može da se obavi ručno (pomoću voćarskih makaza i te-sterica), polumehanizovavno (pneumatskim makazama), mehanizovano (hidra-uličkim uređajima) i mehanizovano sa ručnom korekturom.

v. Komnenić (1994) uporedno je ispitivao ručnu rezidbu šljive sorte stenli, mehanizovanu rezidbu pomoću hidrauličkog rezača HR-85 u agregatu sa traktorom Torpedo 9006 i mehanizovanu reridbu sa ručnom korekturom u šljiviku u selu Dučini, DP "Kosmaj" u Sopotu kraj Beograda. Na osnovu tih ispitivanja u 1987. i 1988. godini došao je do sledećih rezultata:

1. Mehanizovanom rezidbom smanjuju se gabariti krune sorte stenli za jednu četvrtinu (1/4).

2. Mehanizovana rezidba sorte stenli u odnosu na ručnu je 56,1 puta brža, a mehanizovana rezidba sa ručnom korekturom je u odnosu na ručnu rezidbu 28,7 puta brža.

3. Prosečni prinosi plodova sorte šljive stenli su dosta ujednačeni (od 51,9 do 53,7 kg/stablo) u sve tri varijante ogleda.

Drugim rečima, dosadašnji rezultati pokazuju da mehanizovana rezidba može da zameni bar delimično ručnu rezidbu šljive sorte stenli.

Kategorija: Rezidba | Pregleda: 212

Ukupno komentara: 0
avatar